Kao i život, i tržišta imaju svoje uspone i padove. Dobra vest je da često visine uspona daleko prevazilaze dubine padova recesija.
Današnji članak teži da prikaže recesije u određenoj perspektivi. Zasnovan je na informacijama iz Kapital Grupe uspomoć kojih razlaže frekvenciju ekonomskih ekspanzija i recesija u modernoj istoriji SAD, a istovremeno daje njihov tipični ekonomski uticaj.
Šta je recesija?
Nisu sve recesije iste. Neke mogu trajati dugo dok su druge relativno kratke. Postoje one koje imaju dugoročne efekte, dok se druge brzo zaboravljaju. Dogodi se i da neke obogalje čitave ekonomije, dok su druge mnogo usmerenije i utiču na određene sektore unutar ekonomije.
RECESIJA JE KADA VAŠ SUSED IZGUBI POSAO. DEPRESIJA JE KADA VI IZGUBITE SVOJ.
– HARI TRUMAN
Prema Nacionalnom Birou za ekonomska istraživanja SAD, recesija se može opisati kao značajno opadanje ekonomskih aktivnosti tokom dužeg vremenskog perioda, obično nekoliko meseci.
U prosečnoj recesiji, bruto domaći proizvod (BDP) nije jedina stavka koja se smanjuje – prihodi, zaposlenost, industrijska proizvodnja i maloprodaja se uglavnom takođe smanjuju. Ekonomisti uglavnom podrazumevaju dva uzastopna kvartala opadanja BDP kao recesiju.
Opšti ekonomski model recesije jeste da kada raste nezaposlenost, potrošači su skloniji da štede nego da troše. To vrši pritisak na biznise koji se oslanjaju isključivo na prihode od potrošača. Kao rezultat, opadaju kompanijske zarade i vrednost akcija, što može pogodovati negativnom ciklusu ekonomskog opadanja i negativnih očekivanja u pogledu povratka na staro.
Tokom ekonomskih oporavaka i ekspanzija, dešava se suprotno. Rast u zapošljavanju podstiče potrošnju, što pojačava korporativne profite i oporavak berzanskih tržišta.
Koliko dugo traju recesije?
Recesije obično ne traju previše dugo. Prema analizi Kapital Grupe čiji je predmet 10 ciklusa počev od 1950-te, prosečno trajanje recesije je 11 meseci, premda njihovo pojedinačno trajanje ide od 8 do 18 meseci, na posmatranom vremenskom periodu.
Gubitak poslova i zatvaranja kompanija su kratkoročno dramatični događaji. Tokom istorije ekonomije, recesije su bile relativno kratki i mali padovi.
| Prosečna Ekspanzija | Prosečna Recesija | |
|---|---|---|
| Meseci | 67 | 11 |
| Rast BDP | 24.3% | -1.8% |
| Oporavak S&P 500 Berzanskog indeksa | 117% | 3% |
| Neto prirast zaposlenja | 12M | -1.9M |
Tokom prethodnih 65 godina, SAD su zvanično bile u recesiji tokom manje od 15% od ukupnog broja meseci. Osim toga, opšti ekonomski uticaj većine recesija je relativno mali. Prosečna ekspanzija povećava BDP za 24%, dok prosečna recesija smanjuje BDP za manje od 2%.
Indikatori recesija
Bilo da ste investitor ili ne, bilo bi mudro obratiti pažnju na potencijalne recesije i pripremiti se shodno tome.
Postoji nekoliko indikatora koje možemo posmatrati kako bismo anticipirali potencijalnu recesiju, koji bi mogli da daju nešto vremena za pripremu odgovarajućih mera:
| Indikator recesije | Zašto je to važno? | Prosečno trajanje pred recesiju |
|---|---|---|
| Obrnuta kriva prinosa | Često znak da su SAD Federalne rezerve previše povisile kratkoročne kamate ili investitori traže dugoročne garancije za rizičnije poduhvate. | 15.7 meseci |
| Korporativni Profiti | Kada se profiti smanjuju, biznisi smanjuju investicije, zaposlenost i plate. | 26.2 meseci |
| Nezaposlenost | Kada nezaposlenost raste, potrošači se uzdržavaju od trošenja. | 6.1 meseci |
| Događanja u sektoru nekretnina | Kada su slabi ekonomski izgledi, građevinska industrija često smanjuje obim projekata izgradnje smeštajnih kapaciteta. | 5.3 meseci |
| Vodeći ekonomski indeks | Agregacija višestrukih vodećih ekonomskih faktora daje širu sliku ekonomije SAD | 4.1 meseci |
Ovo nije magična tabela za anticipiranje svakog ekonomskog pada, ali pomaže pojedincima da sagledaju obrasce na horizontu. Da li će i gde nastupiti oluja, sasvim je drugo pitanje.
Piše: Natalija Prodanović/Wiso.rs
