Nakon izbora, Srbija nastavlja sa mentalitetom devedesetih godina, izjavila je danas predsjednice Kosova Vjosa Osmani na konferenciji za novinare povodom godinu dana od izbora na taj položaj, javlja Anadolu Agency (AA).
Osmani je pred novinarima iznela sažetak njenog dosadašnjeg učinka, ali je odgovarajući na pitanja novinara govorila i o izborima održanim u nedelju u Srbiji. Ona je istakla da bez obzira na destabilišuću ulogu koju Srbija, kao satelit Rusije, igra u našem regionu, tri države koje ona osporava nemaju nameru da odustanu od svog prava da postoje kao slobodne, suverene i nezavisne države.
“Nažalost za Srbiju i za ceo region nema pozitivne promene u kontekstu mentaliteta političkog rukovodstva koje vodi Srbiju, bez obzira da li pričamo o desnici, levici ili centru, nastavlja se mentalitet devedesetih godina gde Srbija nastavlja da zemlje regiona, posebno Republiku Kosovo, Crnu Goru, ali i Bosnu I Hercegovinu kao privremene države. Ali, verujem da im je sada jasno da su sve tri države stalne”, kazala je Osmani.
Osmani je istakla da je Srbija vodila mnogo vrsti propagande kako bi predstavila da kosovske institucije krše pravo glasa kosovskim Srbima, a istina je, kako je kazala, upravo suprotna.
Predsednica je naglasila da je Vlada Kosova predložila tri opcije za omogućavanje građanima sa dvojnim državljanstvom da glasaju na srbijanskim predsedničkim i parlamentarnim izborima, glasanje putem pošte, glasanje u Kancelariji oficira za vezu Beograda u Prištini ili putem postizanja bilaterlanog dogovora između dve Vlade. Osmani je kazala da je Vlada Srbije sve te opcije odbila, a predložila je ono što krši suverenost Kosova, jer je Kosovo tretirala kao svoju teritoriju.
Takođe je istakla da je Srbija, prema izveštajima, onemogućila da pravo glasa iskoristi oko 6.000 Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca i da prema Helsinškom odboru, Srbija tako vrši etničko čišćenje administrativnim sredstvima.
Na pitanje kako će se izbori Srbiji odraziti na dijalog u Briselu, Osmani je izrazila nadu da će sada kada više nema izbora proces dijaloga imati veći intenzitet.
“Naša očekivanja od Evropske unije su velika i naravno da će kosovske institucije doprineti u tom pravcu, ali ne mogu da kažem da imamo optimistična očekivanja u vezi sa ponašanjem Srbije. Ovo je, međutim, proces u kojem moramo stalno da se angažujemo i da dajemo sve od sebe jer moramo da se fokusiramo na međusobno priznanje i to je u interesu Kosova“, rekla je Osmani.
Osmani je kazala da su kosovske institucije složne da se za članstvo u Savet Evrope aplicira ove godine, ali da treba imati u vidu da različitim zemljama treba različito vreme za razmatranje tog zahteva. Podsetila je da je za konačno glasanje važno to što je dve trećine zemalja SE priznalo Kosovo.
Kada je reč o zahtevu za članstvo u NATO, situacija je drugačija, istakla je ona, zato što četitiri države članice NATO-a nisu priznale Kosovo i mora se raditi na tome da one ne blokiraju Kosovo.
U vezi pretnji Srbije da će aktivirati lobi za poništenje priznavanja Kosova, Osmani je ocenila da Srbija to radila stalno, te da nije prestajala ni tokom perioda moratorijuma postignutog Vašingtonskim sporazumom.
Odgovarajući na pitanja novinara u vezi odnosa Kosova i BIH, Osmani je kazala da je u vezi slobode kretanja građana dve zemlje do sada razgovarala sa dva čelnika BIH, Šefikom Džaferovićem i Željkom Komšićem, jer kako je naglasila građani ne bi trebali da plaćaju cenu za nepriznavanje Kosova od BIH. Istakla je da nema razloga da se ne postigne dogovor sa BIH, kada je i Srbija potpisala sporazum o putovanju ličnim kartama.
Skupština Kosova je 4. aprila 2021. godine izabrala Vjosu Osmani za predsednicu Kosova na petogodišnji mandat.
