Kad je bio Juli
Jednom kad je bio Juli
plakalo je nebo jako,
ni sunce nam grijalo nije
pustilo se tuga da ga bije.
Cvjetovi su uvenuli mladi i nejaki,
bol je ušla u dom svaki.
Jednom kad je bio Juli
opasao pojas mržnje,
nismo dali ljubav da se budi
sve smo bili, ali ne i ljudi.
Jednom kad je bio Juli
zapuhao vjetar zla,
još ga ima, još nam puše
ruši ove naše duše.
Jednom kad je bio Juli
ljudstvo je zatajilo,
pustilo je svoje klice
što godinama je gajilo.
Jednom kad je bio Juli
suze su zastale,
u kamen se pretvorile
a na svakom piše, ovakvih Dželata nikada više…
Jednom kada dodje Juli
ti ušuti i sjeti se, spusti suzu ti niz lice
i sjeti se Srebrenice,
obraz svoj su pokazali ti ne oprosti, ne halali.
Piše: Alma Buljubašić Maglić
Intelektualno.com
Facebook komentar
